Ja imam jedan, relativno mlad. Presađujuem na proljeće u skroz propusni supstrat. Zalijevam i gnojim kada i sve ostalo drveće, Ne izgleda mi da traži nešto ekstra, nešto različito i čini mi se vrlo izdržljivim, ovo proljeće mi je već dosadilo gnjaviti se s tim patuljkom i postepeno mu skraćivati korijenje pa sam odlučio da ću ga ili staviti odjednom u skroz malu posudu ili ubiti.
Ostavio sam mu jedva petinu korijenje i puknuo ga u posudu u koju je jedva stao. Nije ni trepnuo. Ma ništa, kao da ga nisam ni taknuo. Onda mi je prije mjesec dana jedna grana išla na živce pa sam je htio jako savinuti i vezati ali mi je puknula. Mislio sam da nema šanse i da će se osušiti jer je pukotina bila baš gadna, ostala je samo kora ispod grane, manje od trećine ukupne kore na toj grani. Povezao sam i čekao najgore... ništa. Lišće čak nije ni požutilo, ma ništa. D
To je svo moje iskustvo s buxusima. Po tom jednom drvu rekao bih da trpe sve, teško primaju oblik koji želiš i rado se vraćaju u početni položaj . .. ali Saško će ti reči da li je i sa ostalima tako