Spriječavanje daljnjeg truljenja debla

[Mario]

Nekidan sam gruntao o tome da se sumpor primjenjuje i u podrumarstvu, za zaštitu bačava, a i vina u njima. Sumpor je i u jin tekučini... kaj s tim nemate dobre rezultate? Kaj mislite štititi?

Neka vrsta drva dugo može imati suhe djelove i da oni ostanu takvi bez daljnjeg propadanja kao npr. kod masline, dok kod nekih drugih vrsta to nije tako. Zanima nas sredstvo za bolju impregnaciju ... nešto što bi na neki način konzerviralo suho drvo!

Čitao sam specifikaciju tog kaj je A stavio. Piše da se ne koristi tamo gdje je drvo u doticaju sa tlom 

[Tijek]

PARALOID B72

[helleborus]

Nekidan sam gruntao o tome da se sumpor primjenjuje i u podrumarstvu, za zaštitu bačava, a i vina u njima. Sumpor je i u jin tekučini... kaj s tim nemate dobre rezultate? Kaj mislite štititi?

Neka vrsta drva dugo može imati suhe djelove i da oni ostanu takvi bez daljnjeg propadanja kao npr. kod masline, dok kod nekih drugih vrsta to nije tako.

Vjerojatno svi već poznaju vrste koje lako trule, a koje teže ili uopće ne trule... pa sam malo kopala i dosla do nekih podataka...

Prvo kratko teorije zašto neka drva trule, a druga ne... stvar je u građi naravno, ...ako drvo u njenom središnjem dijelu više ne provodi vodu kroz traheje (kod nekih vrsta voda se provodi kroz sve slojeve debla) i ako se ti zrakom ispunjeni prostori popune nečim, nastaje jezgra drva. Ta jezgra se može popuniti smolama, gumi sličnim tvarima, anorganskim tvarima, kiselinama.... Takva drva imaju impregniranu srž, jezgru te ih ne mogu napasti gljivice koje napadaju takva stara drva koje postanu šuplja.
Drva s jezgrom (ujedno i proizvodno najvrednija drva) su npr.: pinus, larix, juniperus, taxus (ne sve vrste), quercus, robinia, ulmus, juglans, prunus(ne sve vrste). Narano nadragociejnijasu mahagoni, palisandar, tikovina.
Ona druga koja su sklona truljenju su : acer, alnus, betula, carpinus, populus, abies, fagus, picea, tilia.

Zanimljivo je da je S neki dan drilao svoj ulmus i da je skoro uništio onaj pallov nasatavk za drilanje i to je jedva jedvice malo podrilao kak je drvo tvrdo. I čudio je kaj je to s tim Ulmusom. Nakraju sam našla podatak da je kod Ulmusa posebno tvrda jezgra jer se impregnira anorganskim tvarima oodnosno  kalcij-karbonatom... dakle nije čudno da je bio vraški tvrdo.

[Andrija Zokić]

PARALOID B72

Akrilat / metakrilat kopolimeri (Paraloid B-72 i B -48 )
Paraloid B-72 spada medu najstabilnije smole koje se koriste za pripravu lakova za lakiranje
slika. To je tvrda smola vece molekularne težine od mekih smola. Daje elasticne lakove velike
površinske tvrdoce i otpornosti na prašinu (Tg 400 C). Poceo se proizvoditi pedesetih godina u
obliku bijelih nepravilnih grudica blagog mirisa po akrilatu. Novi tip Paraloida B-72 je u obliku
prozirnih kuglica bez mirisa. To je kopolimer metil-akrilata i etil- metakrilata.
Lakovi mogu biti od mat do vrlo sjajnih, ovisno o aditivima, agensu za matiranje, otapalu i
metodi aplikacije.
Paraloid B-72 je topljiv u relativno jakim otapalima koja mogu djelovati na lazure, zato se
preporucuje nanošenje prskalicom. Otapa se u toluenu, acetonu, butil alkoholu... Teže se otapa u
ksilenu, etanolu, dietilbenzenu, diaceton alkoholu.... Otapanje u ovim otapalima traje i nekoliko
dana, uz muckanje boce. Toplina ubrzava otapanje. Netopljiv je u mineralnim razrjedivacima.
Najzgodnije je imati 30 % otopinu u toluenu ili ksilenu ( para-ksilen je najbolji). Za kist se može
koristiti 12-20 %-tna otopina, a za nanošenje prskalicom 7,5-10%-tna. Za postizanje jaceg intenziteta
boja na slici može se dodati 10 % diaceton alkohola u razrijedenu otopinu za rad. Kao sredstvo za
matiranje dodaje se mikrokristalicni vosak .

Iz knjige "Slikarska Tehnologija i Slikarske Tehnike, Autorica Žina Punda i Mladen Čulić"

[Marija]

PARALOID B72 se koristi u restauraciji slika - dakle za unutrašnju je upotrebu. Treblo bi se raspitati kako bi djelovao i ponašao se vani izložen vremenskim utjecajima.

[Andrija Zokić]

Nekidan sam gruntao o tome da se sumpor primjenjuje i u podrumarstvu, za zaštitu bačava, a i vina u njima. Sumpor je i u jin tekučini... kaj s tim nemate dobre rezultate? Kaj mislite štititi?

Walter po drugi put piše na blogu da osim jin tekučine na suhe dijelove stavlja i taj "wood hardener", i to na borove za koje je Helleborus napisala da najsporije trunu. Zelenike i tršlje trunu dosta brže i volio bi ih maksimalno dobro zaštiti. Jin tekučina sigurno štiti drvo ali očito ne dovoljno (o tome je i Walter govorio na zadnjem susretu).

[Tijek]

Walter mi je kazao da koristi ono smolo koja se koristi za fiberglass.

[Andrija Zokić]

To je epoksivna smola. Nisam znao da se ona koristi u restauraciji antiknog namještaja . Baš ću se naći sa jednim restauratorom da vidim što će mi on predložiti.

[Mario]

To je epoksivna smola. Nisam znao da se ona koristi u restauraciji antiknog namještaja . Baš ću se naći sa jednim restauratorom da vidim što će mi on predložiti.

Imam doma prozirni epoksid dvokomponentni i neke mikrobalone koji mu daju mat izgled. Probat ću na jednom drvu.

[Marija]

Imam doma prozirni epoksid dvokomponentni i neke mikrobalone koji mu daju mat izgled. Probat ću na jednom drvu.

drsko očekujem full report u laboratorijskom stilu

P.S. odavno ništa nisi javno testirao 

[Mario]

Imam doma prozirni epoksid dvokomponentni i neke mikrobalone koji mu daju mat izgled. Probat ću na jednom drvu.

drsko očekujem full report u laboratorijskom stilu

P.S. odavno ništa nisi javno testirao 

Probaj trenirati strpljenje. Trenutno nemam na pameti ni jedno drvo, koje u ovoj ranoj fazi, zaslužuje tu skupocjenu tekučinu.

 
Testiram ja iz dana u dan, no i neke manje "drastične" metode su izazvale zgražanje, pa se klonim takvih javnih istupa i kemijam u tajnosti. Tek informacije radi, testiram prihranu uz agresivno zaljevanje. Prihrana svaka 3 dana sa 3 kombinirana sredstva u punoj dozi. 

[DonQuijote]

 To je odlično, a možeš i direktno u slivnik prolijati gnojivo

Šalim se, šaaalim se, samo ti opisuj drastične metode, nek se zgraža ko hoće, ostalima je to korektiv i dragocjena škola bez rizika. Neko koristi to tvoje  iskustvo, neko ne ali svi smo zericu pametniji i iskusniji.
Dakle treba se držati onoga, svaki primjer je dobar primjer, pa makar to bio i loš primjer

[Marija]

Probaj trenirati strpljenje. Trenutno nemam na pameti ni jedno drvo, koje u ovoj ranoj fazi, zaslužuje tu skupocjenu tekučinu.

Ajme, pa naravno da nećeš testirati na stablu. Pa valjda doma imaš nekakvih suharaka ....

[jurica]

To je epoksivna smola. Nisam znao da se ona koristi u restauraciji antiknog namještaja . Baš ću se naći sa jednim restauratorom da vidim što će mi on predložiti.

Imam doma prozirni epoksid dvokomponentni i neke mikrobalone koji mu daju mat izgled. Probat ću na jednom drvu.

Imam doma takvo sredstvo (dvo komponentnu epoksi smolu ), ja sam njom premazao klupe u vrtu i rezultat je totalno plastificirano drvo. Za klupe sasvim O.K. ali za bonsai drva  sav se naježim od pomisli,kao da kupiš plastični i posadiš u vazu.
Što se mene tiče imam sredstvo ali nemislim ni pokušavati.

[Marija]

Imam doma takvo sredstvo (dvo komponentnu epoksi smolu ), ja sam njom premazao klupe u vrtu i rezultat je totalno plastificirano drvo. Za klupe sasvim O.K. ali za bonsai drva   sav se naježim od pomisli,kao da kupiš plastični i posadiš u vazu.
Što se mene tiče imam sredstvo ali nemislim ni pokušavati.

da o tome sam i pisala, da sredstvo ne smije imati sjaj!
garant postoje takvo sredstvo ... nešto što se koristi u restauraciji drva...

epoksi smole bi se mogle testirati eventualno razrjeđene .... iako mislim da to ne bi valjalo ....